Kad je Bog stvarao svet, odlučio je da stavi i životinje u njega pa je smislio da svakoj podari osobine koje želi.
Životinje su tako formirale dug red ispred njegovog trona, dok je mačka otišla na kraj reda.
Slonu i medvedu Bog je dao snagu, zecu i jelenu brzinu, sovi moć da vidi u mraku, pticama i leptirima izuzetnu lepotu, lisici mudrost, majmunu inteligenciju, psu vernost, lavu hrabrost, vidri razigranost. Sve te osobine su životinje tražile Bogu.
Došao je i kraj reda, a tamo je sedela mala mačka, strpljivo čekajući.
,,Šta ti želiš?", upita Bog mačku.
Mačka se skupi skromno pa reče: ,, Ma, šta god ti je ostalo od drugih, meni ne smeta."
,, Ali ja sam Bog, sve mi je ostalo."
,, U tom slučaju, molim od svega po malo."
Bog se glasno nasmeja na mačkin pametan odgovor i dade maloj mački sve što je htela, dodajući na to gracioznost i eleganciju i, posebno za nju, nežno predenje koje će uvek privlačiti ljude i osigurati joj topao i udoban dom.
Ali joj je ipak, uzeo lažnu skromnost.
Leon Flajšer, Mačkina pidžama
